Veliko nam je zadovoljstvo i čast što ste u svom gustom rasporedu obaveza od 11. do 16 oktobra bili deo projekta MOTO „Opera: Past, Present, Perfect!“ i radili masterklas sa mladim operskim pevačima polaznicima ovog projekta.
– Masterklas sa mladim pevačima iz Srbije za mene je interesantan jer posle više od 35 godina rada sa pevačima i 22 godine aktivnog rada kao dirigent smatram da sam u situaciji da mogu da pomognem mladim ljudima. Da vidim njihove probleme, da vidim šta im fali, kako poznaju jezike, stil, repertoar i kakvo je njihovo opšte muzičko obrazovanje. Smatram jako važnim, ne samo opšte muzičko nego i opšte obrazovanje, da li poznaju druge grane umetnosti, istoriju, jezike, to sve čini jednog pevača i smatram da ja poznajući to, mogu da im pomognem.
Internacionalnu karijeru ste započeli kao korepetitor.
– Tako je, internacionalnu karijeru sam započeo kao korepetitor u teatru u Bazelu. Vrlo važno je da dirigent koji radi u Operi prođe tu lestvicu od korepetitora, preko dirigenta scenske muzike do muzičkog asistenta i onda do pravog dirigenta. Dobri korepetitori su uvek vrlo traženi i vrlo važni za pevača, jer sve velike uloge, uopšte sve uloge koje pevači pripremaju sa dobrim korepetitorima pomažu da se bolje snađu sa dirigentima da pripreme i dobro prostudiraju ulogu. Meni je mnogo značilo da sam kao korepetitor radio sa dobrim pedagozima i sa dobrim pevačima, od njih sam mnogo naučio i smatram da je to jedan vrlo ozbiljan i odgovoran posao.
Koju opersku produkciju ste prvi put dirigovali van Srbije?
– To je bio Magbet Đuzepa Verdija, vrlo interesantna priča. Moja tadašnja šefica se razbolela i dobio sam poziv da li mogu da dođem i da to veče uskočim za nju i dirigujem. Posle te predstave Magbet dobio sam još pet predstava i tako je krenula priča sa mojom dirigentskom karijerom, tako da Magbet ima posebno mesto u mom životu i mojoj dirigentskoj karijeri.
Imate dugogodišnje iskustvo kao šef dirigent i generalni muzički direktor.
– Da, preko dvadeset godina sam šef dirigent, a poslednjih pet godina i kao generalni muzički direktor. Bio sam 9 godina šef u Bernu, 6 godina šef u Meksiko Sitiju, kreće peta sezona u Braunšvajgu – dakle preko dvadeset godina šefovskog iskustva. Odgovornost je velika, naravno veliko je i zadovoljstvo i radost kada mogu da sarađujem sa vrhunskim umetnicima naravno kao šef dirigent vi ste u poziciji da birate sa kim ćete da radite i koga možete da angažujete stalno, a koga kao gosta.
Danas u angažmanu u Braunšvajgu imate obavezu da dirigujete i simfonijska dela kao i operska.
– Da, ta specifičnost postoji u Nemačkoj da jedan orkestar svira i opersku i simfonijsku muziku to se dešava isto i u Braunšvajgu. To je A orkestar po kvalitetu i statusu u Nemačkoj. Mi podjednako sviramo opersku i simfonijsku muziku tako moram da priznam da ja i ne delim te dve vrste umetničkih dela, za mene su i jedna i druga vrlo važne, jedna je u skladu sa drugom. Kada simfonijski orkestar svira simfonijska dela, mora biti na visokom tehničkom i umetničkom nivou što pomaže u operi. Sa druge strane u operi mora da bude fleksibilan i da prati pevače tako da zbog toga kasnije može lako da prati soliste u simfonijskim delima.
Koliko je značajno za dirigenta da svira klavir?
– Za dirigenta je izuzetno važno da poznaje dobro instrumente da svira jedan instrument na visokom akademskom nivou, jer samim tim ako imate velike prohteve da se usavršavate kao instrumentalista, imate velike prohteve onda i za jedan orkestar. Što se klavira tiče ja sam kao mlađi puno svirao klavir, to mi je pomagalo da čitam partiture. Sa godinama iskustva i poznavanjem literature i repertoara mnogo manje koristim klavir, ali kada dirigujem komplikovana dela kao što je pre dve sezone bio slučaj sa operom poznatog nemačkog kompozitora Aribert Rajmana klavir mi je puno pomagao jer su to vrlo složene ritmičke kombinacije i akordi. Onda mi klavir u početku koristi umesto orkestra da proučim delo, da vidim kako je sastavljeno, kakve su harmonije i da mogu da zamislim kako bi to sa orkestrom zvučalo.
Šta je Vaš savet mladim umetnicima?
– Pre svega da budu radoznali, da se ne plaše onog što ne poznaju, da moraju puno da rade, da se usavršavaju. Na Zapadu je profesionalizam vrlo cenjen, moraju puno da čitaju, da se bave i drugim granama umetnosti koje im nisu direktno važne kao muzika, ali jedno upotpunjuje drugo, jedan umetnik mora biti svestran da poznaje sve grane umetnosti da bi mogao da crpi ideje. Slikarstvo je usko povezano sa muzikom kao i književnost, poznato je da su kompozitori koristili libreta od najčuvenijih pisaca i vrlo je važno da govore jezike, da tragaju za novim snimcima…
Dodaj komentar