INTERVJU: Na­ta­ša Jo­vić Tri­vić, me­co­so­pran, pr­va­ki­nja Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du

Već pu­nih šest go­di­na za­jed­no sa svo­jim ti­mom ra­zvi­ja­te ne­vla­di­nu ne­pro­fit­nu or­ga­ni­za­ci­ju – Mu­zič­ko oper­sko te­a­tar­sku or­ga­ni­za­ci­ju – MOTO. Šta Vas je po­red ka­ri­je­re oper­skog umet­ni­ka na­ve­lo da se upu­sti­te u ove vo­de?

– Upra­vo du­go­go­di­šnje is­ku­stvo na oper­skoj i kon­cert­noj sce­ni, sa­rad­nja sa ra­zli­či­tim in­sti­tu­ci­ja­ma kul­tu­re, raz­go­vo­ri i raz­me­na is­ku­sta­va sa ko­le­ga­ma, kao i su­sret sa mla­dim umet­ni­ci­ma ko­ji ula­ze u pro­fe­si­o­nal­ni ži­vot i te­ško se sna­la­ze jer se su­o­ča­va­ju sa te­škim uslo­vi­ma, su po­kre­nu­la ide­ju za osni­va­njem MOTO-a. Kroz naš rad, pre osni­va­nja or­ga­ni­za­ci­je, smo shva­ti­li da se uslo­vi na na­šoj kul­tur­noj sceni ne­će još du­go pro­me­ni­ti uko­li­ko bu­de­mo če­ka­li na pro­me­ne i da je ne­op­hod­no da sva­ko od nas da pri­mer svo­jim lič­nim an­ga­žma­nom. Pro­me­ne su mo­gu­će uko­li­ko ra­di­te na nji­ma, mi­slim da je MOTO to i po­ka­zao svo­jim do­sa­da­šnjim us­pe­si­ma.

Sma­tra­te li da su ne­za­vi­sne or­ga­ni­za­ci­je i pro­duk­ci­je bu­duć­nost, ili su već sa­da bi­tan ele­ment po­zo­ri­šnog tr­ži­šta ka­ko kod nas ta­ko i u sve­tu?

– Ne­za­vi­sne or­ga­ni­za­ci­je su već sa­da bi­tan ele­ment kul­tur­nog tr­ži­šta uop­šte i mi­slim da će vre­me­nom bi­ti sve zna­čaj­ni­je. Ne­za­vi­sne or­ga­ni­za­ci­je ima­ju mo­guć­nost da ja­ča­ju svo­je ka­pa­ci­te­te odvo­je­no od in­sti­tu­ci­ja. Ima­mo mo­guć­nost da bi­ra­mo sa­rad­ni­ke, ra­di­mo na sop­stve­nu od­go­vor­nost bez uslo­vlja­va­nja, ja­ča­mo svo­je ka­pa­ci­te­te unu­tar or­ga­ni­za­ci­je ali i u sa­rad­nji sa dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i po­je­din­ci­ma. Ovo po­sled­nje je od po­seb­nog zna­ča­ja, jer na taj na­čin ne­za­vi­sne or­ga­ni­za­ci­je mo­gu uti­ca­ti na ra­zvoj ino­va­tiv­nih i kri­tič­kih umet­nič­kih prak­si i ra­zvoj kul­tur­ne po­li­ti­ke.

MOTO je za ove go­di­ne ostva­rio broj­ne pro­jek­te kroz ko­je su pro­šli umet­ni­ci ra­zli­či­tih pro­fi­la. Mo­že­te li da iz­dvo­ji­te odre­đe­ne pro­jek­te ko­je sma­tra­te naj­u­spe­šni­jim?

– MOTO pre sve­ga či­ne lju­di, nji­ho­va ener­gi­ja i ide­je, naš ne­u­mor­ni Au­tor­ski tim ko­ji ne­pre­kid­no ra­di i stva­ra do­bre uslo­ve za rad i re­a­li­za­ci­ju od ne­mo­gu­ćeg do uspe­šnog. Za šest go­di­na smo ra­di­li sa div­nim umet­ni­ci­ma i sa­rad­ni­ci­ma, upo­zna­li sjaj­ne no­ve lju­de, ot­kri­li skri­ve­ne ta­len­te i re­a­li­zo­va­li niz uspe­šnih pro­je­ka­ta. Zbog kva­li­te­ta na­šeg ra­da smo po­dr­ža­va­ni od naj­zna­čaj­ni­jih in­sti­tu­ci­ja u ze­mlji, a od pro­šle go­di­ne i od Evrop­ske ko­mi­si­je. Kao naj­u­spe­šni­je pro­jek­te mo­gu na­ve­sti ujed­no i one naj­o­dr­ži­vi­je, a to su sva­ka­ko Let­nja oper­ska ško­la, usa­vr­ša­va­nje mla­dih oper­skih umet­ni­ka, već pet go­di­na i „Dar ra­zli­či­to­sti“, in­klu­ziv­ni pro­je­kat sa mla­di­ma sa au­ti­zmom i ra­zvoj­nim po­re­me­ća­ji­ma, če­ti­ri go­di­ne za­re­dom.

Ka­ko oce­nju­je­te pri­sut­nost oper­ske i kla­sič­ne mu­zi­ke u me­di­ji­ma sa na­ci­o­nal­nom fre­kven­ci­jom u na­šoj ze­mlji da­nas?

– Na­ža­lost, tre­nut­na si­tu­a­ci­ja kod nas je ja­ko lo­ša. Umet­nič­ka mu­zi­ka je još uvek u Sr­bi­ji po­zi­ci­o­ni­ra­na kao eli­ti­stič­ka za­ba­va ma­log bro­ja gra­đa­na, dog­ma­ti­zo­va­na i ne­pri­stu­pač­na ši­roj jav­no­sti, me­dij­ski ne­po­kri­ve­na, za­ne­ma­re­na, i ne­a­de­kvat­no pred­sta­vlje­na u škol­skim pro­gra­mi­ma. Mla­doj pu­bli­ci ni­je da­ta mo­guć­nost za stva­ra­nje mu­zič­kog uku­sa, te se oni pri­rod­no okre­ću po­pu­lar­nim sa­dr­ža­ji­ma la­ko shva­tlji­vim, ba­nal­nim, jed­no­stav­nim i če­sto tre­će­ra­zred­nim.

Šta sma­tra­te da je uz­rok to­me?

– Si­gur­no ima mno­go uzro­ka ko­ji su uti­ca­li na ova­kvo sta­nje. Od kri­ze de­ve­de­se­tih – pa­da svih vred­no­sti, ser­vi­ra­nja jef­ti­nih sa­dr­ža­ja ko­ji pri­vla­če ma­se i po­ve­ća­va­ju gle­da­nost pa sa­mim tim i fi­nan­sij­sku do­bit, ne­za­in­te­re­so­va­nost no­vi­na­ra ili ured­ni­ka da po­kre­nu dru­ga­či­je sa­dr­ža­je. Ima­mo do­brih pri­me­ra na Ra­dio Be­o­gra­du i još po­ne­kom me­di­ju, ali su na ža­lost ret­ki i ne­do­volj­no vi­dlji­vi. Ma­lo je do­stup­nih kva­li­tet­nih sni­ma­ka ko­ji bi bi­li za­ni­mlji­vi ši­roj pu­bli­ci, a kao je­dan od uzro­ka mo­gu na­ve­sti i ne­po­sto­ja­nje ade­kvat­nog me­nadž­men­ta i ne­do­volj­nu za­in­te­re­so­va­nost sa­mih umet­ni­ka. Du­žnost me­di­ja je da mla­di­ma po­nu­di kva­li­te­tan pro­gram, a uglav­nom se ra­di su­prot­no ima­ju­ći u vi­du sve lo­še pro­i­zvo­de ko­ji im se ser­vi­ra­ju. Na ža­lost, to je mno­go ši­ra te­ma i ni­ka­ko da se­bi po­sta­vi­mo pi­ta­nje šta da­je­mo mla­di­ma i ka­kve ge­ne­ra­ci­je osta­vlja­mo po­sle nas?

Por­tal za ko­ji upra­vo go­vo­ri­te je sa­mo je­dan od pro­je­ka­ta MOTO or­ga­ni­za­ci­je. Oda­kle ide­ja za nje­go­vo po­kre­ta­nje?

– Ide­je za sve pro­jek­te ko­je MOTO ra­di do­la­ze iz prak­se. Već du­go se, svi mi iz bran­še, bo­ri­mo sa pro­to­kom po­treb­nih in­for­ma­ci­ja. Mla­dim umet­ni­ci­ma je te­ško do­ći do in­for­ma­ci­ja o au­di­ci­ja­ma, tak­mi­če­nji­ma, ma­ster­kla­so­vi­ma, ka­ko da se ade­kvat­no pred­sta­ve a da to ni­je self-mar­ke­ting na dru­štve­nim mre­ža­ma ko­ji vr­lo če­sto lo­še i pre­ten­ci­o­zno iz­gle­da, a po­treb­no je da ima­ju što vi­še in­for­ma­ci­ja da bi mo­gli da stek­nu i kri­te­ri­jum oda­bi­ra. Ko­le­ge pe­da­go­zi če­sto ima­ju in­te­re­sant­ne ra­di­o­ni­ce, pre­da­va­nja i ško­le, a pro­blem je ka­ko da do­đu do ko­ri­sni­ka. Ide­ja je da se po­ve­že­mo sa kon­cert­nim i oper­skim agen­ci­ja­ma ko­je bi ob­ja­vlji­va­le svo­je kon­kur­se na na­šem por­ta­lu, a ta­ko­đe bi ima­li pri­stup pre­zen­ta­ci­ji na­ših umet­ni­ka.

Ko­ji su osnov­ni ci­lje­vi i za­da­ci por­ta­la?

– Por­tal „Por­to­o­pe­ra“ na­me­njen je svim mla­dim oper­skim i mu­zič­kim stva­ra­o­ci­ma, kao i oni­ma ko­ji že­le da bu­du bla­go­vre­me­no i tač­no in­for­mi­sa­ni o de­ša­va­nji­ma u oper­skom i mu­zič­kom sve­tu. Vo­le­li bi­smo da ovaj por­tal umre­ža­va i spa­ja umet­ni­ke, nji­ho­ve ide­je i da kao edu­ka­tiv­na plat­for­ma obra­zu­je, in­for­mi­še i pro­mo­vi­še mla­de ta­len­te. Na­ziv „Por­to­o­pe­ra“ je sim­bol za lu­ku mu­zi­ke, ope­re, igre i kre­a­tiv­no­sti. Že­li­mo da se u bu­duć­no­sti ov­de uklju­če mla­di umet­ni­ci iz svih obla­sti umet­no­sti, kao i mla­di mu­zi­ko­lo­zi, mu­zič­ki, po­zo­ri­šni i oper­ski kri­ti­ča­ri, ka­ko bi­smo za­jed­no po­ku­ša­li da do­pri­ne­se­mo bo­ljit­ku na­še oper­ske sce­ne i vra­ti­mo pu­bli­ku u gle­da­li­šta.

Da li mo­že­mo da oče­ku­je­mo da će Por­to­ope­ra bi­ti no­si­lac ovog tren­da u Sr­bi­ji?

– Na­dam se da ho­će. Me­đu­tim, to je sva­ka­ko ve­li­ki iza­zov za naš tim ko­ji će vo­di­ti ovaj por­tal. Od nji­ho­vog an­ga­žma­na, po­sve­će­no­sti i ra­da za­vi­si ko­li­ko će uspe­ti da ra­zvi­ju ovu plat­for­mu.

Ko­je će sve sfe­re umet­no­sti po­kri­va­ti ovaj por­tal?

– Umet­nič­ke obla­sti ko­je uče­stvu­ju u na­sta­ja­nju i re­a­li­za­ci­ji oper­skog de­la, a to zna­či sve.

Šta je po Va­šem mi­šlje­nju naj­ve­ća vred­nost ili ino­va­tiv­nost ko­ju do­no­si Por­to­pe­ra?

– Por­ta­li ko­ji se ba­ve ope­rom, stri­min­zi­ma, kri­ti­ka­ma i slič­no sva­ka­ko po­sto­je, ali oni ko­ji su na­me­nje­ni mla­dim umet­ni­ci­ma i nji­ho­vim po­tre­ba­ma, na ovaj na­čin ne po­sto­je. Mi­slim da je naj­ve­ća vred­nost ide­ja ce­log pro­jek­ta „Ope­ra: Past, Pre­sent, Per­fect!“ u sklo­pu ko­jeg je ovaj por­tal za­po­čeo svoj rad, a to je po­ve­zi­va­nje i obra­zo­va­nje mla­dih oper­skih pro­fe­si­o­na­la­ca s ci­ljem pre­i­spi­ti­va­nja kon­tek­sta ope­re i nje­ne po­zi­ci­je u sa­vre­me­nom sve­tu. Ima­mo div­ne ta­len­to­va­ne mla­de lju­de i sma­tra­mo da je na­ša oba­ve­za da im po­mog­ne­mo da oper­skoj umet­no­sti pri­đu na ma­lo dru­ga­či­ji na­čin od onog što su na­u­či­li: da is­tra­žu­ju, obra­zu­ju se, ra­zvi­ja­ju kri­tič­ko mi­šlje­nje i uno­se no­vu ener­gi­ju u oper­sku umet­nost ne ne­gi­ra­ju­ći pro­šlost gra­de no­vu oper­sku bu­duć­nost!